Kao jedan od najmlađih sportova, paraglajding je krajem osamdesetih godina prošlog veka krenuo u osvajanje sveta i poput epidemije ’’zarazio’’ milionsku armiju ljubitelja na svim meridijanima.
Relativno jednostavno i bezbedno pilotiranje, mala težina i volumen, mogućnost poletanja sa obližnjeg brega, omogućilo je mnogima od nas da lako ostvarimo praiskonski ljudski san – san o letenju.
Paraglajder – Paraglider (Eng), Gleitschirm (D), Parapendio ( I ), Paraplaner (F), Jedralno padalo (Slo), Parajedrilica (Cro)- sve su to imena kojim različiti narodi sveta označavaju istu stvar – krpenu (platnenu) letilicu, koja lako omogućava da se uz jednostavne komande materijalizuje ljudska mašta.
Krajem četvrte decenije prošlog veka u Americi dr Francis Rogallo je vršio eksperimente sa zmajem napravljenim od običnog platna, koji su doveli do radikalnih promena u konstruisanju lakih letilica, što je praktično i preteča današnjeg paraglajdera. (Francis Melvin Rogallo(27.01. 1912 – 01.08.2009) Američki vazduhoplovni inzinjer pronalazač rođen u Sangeru, California, U.S.A)
Prvo nacionalno prvenstvo u paraglajdingu održano je u Wengenu, Švajcarska 1981. godine.
Kod nas, od kraja 1989. godine se koriste prvi paraglajderi, a 1990. godine letači iz Srbije prvi put su učestvali na takmičenju u Sloveniji.
Tajna kako i zašto paraglajder leti leži u osnovi Bernulijeve jedna￨ine, sili uzgona, konstrukcije aero profila i nagiba planinske padine.
Pogonska sila svakoj bezmotornoj letelici pa i paraglajderu daje sila G koja deluje normalno na podlogu.
Vetar(horizontalno strujanje vazduha) samo nam pomaže ili odmaže. Polećemo i slećemo kao i svaki drugi vazduhoplov u VETAR jer tako skraćujemo poletno-sletnu stazu.Dakle ako sletimo niz vetar, brzina glajdera se sabira sa brzinom vetra i to je ne bezbedno. Brzina vetra 7-8 m/s je gornja granica pri kojoj polećemo, takođe limitira našu aktivnost iz bezbednosnih razloga.
Zato se uvek molimo Bogu Eolu iz grčke mitologije da nam vikendom pošalje vetrove kada opsedamo planinske padine za poletanje a njih baš nema mnoga u našoj zemlji ili mi nismo sve otkrili i prilagodili našoj aktivnosti. Zato možemo da poletimo i sa ravne površina uz pomoć vitla.
Kao što možete primetiti, paraglajding i priroda su potpuno povezani i da bi ste postali iskusan pilot paraglajdera, potrebno je da osluškujete, osećаte i razuмеte jezik prirode.
Paraglajding nema mrtvu sezonu ali top sezona je leto! U toj nameri, može nas sprečiti jak vetar, slaba vidljivost, niske temperature, padavine itd.